BESMRTNI MONITOR

BESMRTNI MONITOR

    Pre dva dana, 11. marta, 2019. u prostorijama Doma vojske Srbije, promovisana je knjiga kontraadmirala u penziji Boška Antića „Besmrtni monitor” koja od zaborava čuva sećanje na herojstvo posade monitora „Drava“ i njenog komandanta poručnika bojnog broda prve klase Aleksandra Berića.

General-potpukovnik dr Radovan Tomanović govori na promociji

Gospodin Antić je svoj život posvetio čuvanju uspomena na neke davne dane o kojima nažalost malo znamo. U svojoj knjizi, 58. po redu, za koju je građu skupljao više desetina godina, izneo je činjenice o herojskom otporu posade u Aprilskom ratu, koja nije dozvolila da brod padne u ruke neprijatelja i zauvek se upisala u istoriju ostavljajući pokolenjima svetao primer kako se brani otadžbina i sloboda.

Ova knjiga je bila već predstavljena na Sajmu nautike 2018. u Beogradu.

Autor sa prijateljima nautičarima

Na promociji u Domu Vojske Srbije, odlomke iz knjige čitao je poručnik fregate Dragan Spasojević iz Rečne flotile, čija jedinica čuva svedočenja jedina četiri preživela svedoka potapanja monitora „Drava“.

Autor govori o knjizi

Gospodinu Antiću je upravo poručnik Aleksandar Berić bio uzor u vojničkoj karijeri i zarekao se da će učiniti koliko može da od zaborava sačuva ono što se dogodilo tog hladnog jutra 12. aprila 1941. godine.

Evo dela iz knjige:

„U hladno jutro, 12. aprila 1941. godine, u blizini Čiba – današnjeg Čelareva, nemačke „štuke“ su se obrušavale na monitor „Drava”, koji je, pogođen, posle sedmodnevnog otpora nemačkim osvajačima – tonuo na dno Dunava. Na njegovom jarbolu vijorila se izrešetana zastava, a ispod nje na komandnom mostu, u stavu mirno, stajao je ranjen komandant broda pozdravljajući simbol odanosti posade zemlji i narodu kome pripada. Dva simbola – zastava i komandant broda tonuli su zajedno sa njim stojeći na svom mestu – zastava na jarbolu, a komandant na komandnom mostu.

Pridržavajući se starog mornarskog principa, komandant monitora „Drava“ nije napustio svoj brod ni mrtve drugove na palubi broda i u njegovoj utrobi, koji su polako nestajali u vrtlogu koji je tonući brod stvarao, dok su ka obali plivali mornari noseći sa sobom uspomenu na svog hrabrog komandanta, na svoje poginule drugove, kao i sećanje koje će ovaj brod odvesti u legendu – koja govori o posadi broda kao nerazdvojivoj celini, o rodoljublju, o drugarstvu i ponosu, o nesalomivosti onih koji vole slobodu, čak i onda kada se za nju ide u smrt.“

Čini se da je g. Antić uspeo u svojoj nameri, o čemu svedoči i veliki broj prisutnih, među kojima su bile i unuke poručnika Aleksandra Berića, koji će ovu pruču priširiti dalje, čuvajući uspomenu na jednog od junaka koji su svoje živote ugradili u temelje naše države.

 

Sa prezentacije

Na prezentaciji je, bilo i više nautičara čija ljubav prema reci se ne završava samo time što uživaju u lepotama prirode već i u čuvanju uspomena na naše velikane.

Nautičari na prezentaciji

Ovaj kratak izveštaj o jednom lepom događaju, završiću tekstom pisma koje je poručnik Aleksandar Berić napisao kćerki Veri i sinu Ivanu noć pre svoje junačke smrti koju je sam odabrao kao svoj put u večnost, a koje je sačuvao njegov sin Ivan:

„Mili moji!

          Veliki bal je otpočeo i mi od danas idemo svojim putem koji nam je sudbina odredila. Kuda i dokle – ne znamo, ali jedno je sigurno, robovi nećemo biti i ako treba da se gine časno ćemo položiti naše živote za dobro Kralja, Otadžbine i Slobode, a na ponos naših Očeva, Žena i  Sinova! Neka nam Bog da snage i moći da časno izvršimo svoje zadatke, a Vama hrabrosti i ljubavi da nas za verom dočekate kad se vratimo u zagrljaj Vaš, u zagrljaj onih za čiju slobodu smo krenuli ovim trnovitrim, ali časnim, putem! Neka se desi bilo šta, ono što je sudbina odredila, zadržite u sebi veru, da sam do zadnjeg trena živio za Vas, u srcu sa ljubavlju i sa molitvom na usnama – da vas Bog sačuva u zdravlju i u najlepšim uspomenama za mene.

          Valjda je sudbina ovako htela da se desi, da Vi budete na jednom kraju naše Otadžbine, dok ću ja imati da branim zemlju na kojoj sam se rodio i gde su živeli moji preci. Ne znam, ali kad su već događaji uzeli ovakvog maha – vidim, da je zaista proviđenje bilo ono koje je oteglo naše preselenje i da Vas je sam Bog čuvao! Deco moja, ostanite u Boki dokle god se bude tamo vila naša zastava, a, nedaj Bože, odredi li svevišnji drugačije, krenite onim putem, kojim će krenuti i ostale naše Majke, Sestre i Sinovi. Bez straha, bez ozlojeđenosti, bez prebacivanja, već samo sa jednim – sa željom da dočekate jednu još sretniju budućnost, mirnu, punu vere i iskrenosti, ljubavi i slobode!

            Što se mene tiče, ja ću se čuvati za Vas, boriti se za Vas i u duši vazda biti uz Vas. Neka Vam bude blagosloven svaki korak i svaka odluka i neka Vas vodi ljubav, koju ste mi celog našeg zajedničkog života tako velikodušno i nesebično ispoljavali i dokazivali. Ja Vam verujem i ta velika vera je ono što će mi dati snage i hrabrosti, da izdržim u ovim strašnim trenucima koji nam se približavaju“.

 

 

 

Podelite članak: