Lađari: Opasno u Beogradu već 20 godina, može da se desi nešto kao u Budimpešti

Tekst koji je pred Vama prenosimo u celini i pozivamo nautičare i predstavnike nadležnih organa da daju svoje komentare.

Frekvencija rečnog saobraćaja kroz Srbiju je pojačana, bezbednost je smanjena, a Beograd je potencijalno najveće opasno žarište posle Budimpešte, upozoravaju predstavnici Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS).

U Beogradu opasnost postoji proteklih 20 godina, i pitanje je dana, kao i u Budimpešti, kada će se nešto desiti, izjavio je FoNetu predsednik UPLS Branislav Vajda, kapetan unutrašnje plovidbe. On je istakao da Mađarska u ovom delu Evrope ima najrazvijeniji sistem bezbednosti na rekama, koji je u nekim stvarima možda bolji čak i od nemačkog. Uprkos tome, tragedija se dogodila, „zato što je potreba za profitom postala važnija od bezbednosti“, ocenio je Vajda.

Prema njegovim rečima, mi u Srbiji ne menjamo bezbednosne procedure, ponašamo se kao da je 1991. godina, i tu je glavni problem.

Kako je objasnio, sa resornim ministarstvom postoji dobra saradnja, uvažavaju se neke primedbe koje udruženje daje, ali negde dolazi do zastoja.

Neke stvari idu jako sporo, a vreme prolazi, intenzitet saobraćaja raste. Ako se nešto ne preduzme i ne pojačaju nadzor i brzina reagovanja, imaćemo tragedije u najavi, ukazao je Vajda. Ako se to desi, kako je prevideo, onda će verovatno sve biti po sistemu „niko nije kriv“, ili će se „upirati prstom u neke stvari i neke ljude, koji nemaju veze sa tim, nego su samo bili vinovnici toga“.

Ne možemo da pustimo pojedincu da rešava problem i ne može sistem da se bazira na dobroj volji pojedinaca, nego mora da funkcioniše na zajedničkoj saradnji svih i uz redovnu kontrolu i inspekcijski nadzor, predočio je Vajda.

Tvrdnje posle tragedije u Budimpešti da je rečni saobraćaj u Srbiji bezbedan, on je okarakterisao kao uobičajene, kao i sve kod nas, a praksa je sasvim drugačija. To je stara situacija, kao kad inženjeri naprave put, mi ga koristimo i kažemo da ima rupa, a oni kažu: „Ne, mi ih nismo projektovali“, ilustrovao je Vajda.

On je naglasio da zato profesionalni lađari, a u udruženju ih je više od 250, koji su upoznati sa bezbednosnim procedurama u svim evropskim zemljama, ukazuju kad primete neke nedostatke, jer „verovatno znaju šta pričaju“. Kao primer, Vajda je pomenuo da je prošle sedmice na beogradskom pristaništu na Savi pet brodova bilo vezano bočno, što je protiv propisa i nije bezbedno, pogotovo pri sadašnjem vodostaju.

Ne možete da vežete splavove na mestu gde je – prekoputa pristaništa – zvanična okretnica za brodove. Ne možete da imate u samom Beogradu most koji je neobeležen, ne postoje oznake za prolaz, napomenuo je Vajda.

Prema njegovom mišljenju, problem koji ugrožava bezbednost saobraćaja je i to što je, nažalost, polaganje ispita za upravljanje čamcem svedeno na „jako smešnu formu“. Kako je precizirao, nema nikakve adekvatne pripreme i obavi se za jedno popodne, što je vreme za koje se ne mogu upoznati ni propisi.

Ne mogu se upoznati ni sa opasnostima koje nosi rečni saobraćaj. Imate mnogo brodova, mnogo brzih brodova, a ne kao pre 20 ili 30 godina, kad je saobraćaj bio manji i znatno usporeniji, rekao je Vajda. On je skrenuo pažnju i na to da je, na početku turističke sezone, ukinuto pristanište za putničke brodove u Sremskoj Mitrovici, iako je sve više turističkih tura Savom, a do tog grada je više od pet brodova imalo redovne ture od početka godine.

Prema rečima Vajde, turističku sezonu treba pripremiti, jer brodovi samo nađu druga odredišta, ako ima nešto što im ne odgovara, oni promene destinaciju. Firma Viking ima stotinak brodova. Jedan deo koji je plovio ovim delom Dunava pristajao je u Beogradu. Od pre dve godine, naglasio je Vajda, prestali su da spavaju u Beogradu, nego to čine na sidrištu ili odlaze dalje, jer turisti nisu mogli da spavaju od buke i glasne muzike, pogotovo vikendom.

Najčešći problem lađara – loša organizacija
Kapetan unutrašnje plovidbe Vlado Šekerović dodaje da je najčešći problem s kojim se lađari susreću loša organizacija.

Počev od same agencije za upravljanje lukama i pristaništima, do inspekcije plovidbe, a tu su i neuređeni pristani i granični prelazi. Loš je inspekcioni nadzor u akvatoriju Beograda, i Save i Dunava, loše su obeleženi mostovi, tu je i nedostatak dežurne službe u Kapetaniji i u samoj inspekciji plovidbe, precizirao je Šekerović.

On je upozorio i da mnoga plovila naočigled Lučke kapetanije krše sva pravila. Ograničenje za bočno vezivanje u savskom pristaništu je tri širine broda. Pre neki dan smo imali pet, rekao je Šekerović. Prema njegovom objašnjenju, to znatno oduzima samu širinu plovnog puta.

Brod od 135 metara dužine, koji treba da se okrene, to jednostavno ne može da uradi u 100 metara širine plovnog puta, nema šanse, zaključio je Šekerović.

Izvor: link

Podelite članak: