НАУТИЧКИ ВЕТЕРАНИ СРБИЈЕ

НАУТИЧКИ ВЕТЕРАНИ СРБИЈЕ

Поштовани читаоци овог текста, Капетански клуб на Сајму наутике у Београду, и пасија господина Крсте Пашковића према наутици, већ годинама окупљају људе које повезује љубав према наутици, пловидби и пловилима.

Љубав према наутици изнедрила је групу наутичких ветерана који су заслужни за многа дешавања и активности не само у Србији. Дружину су чинили  Радомир Јечинац, Зоран Радмиловић, Милан Иасковић, Ђорђе Радовановић, Миодраг Мандић, Јован – Нино Поповић, Лазар Станојевић  и Крста Пашковић. Дружећи се у клупским, гурманским ресторанима где су, уз добру ракијицу, шприцер и пиво, телећу главу, ћевапе и остало, размењивали сазнања о дешавањима у наутици Србије, уз коментаре који би могли помоћи да наутика буде ближа наутичарима и сврсисходнија.          

Повремено су се та дружења дешавала и на броду „Истар“,  уз пловидбу Дунавом и Савом  уз повремене посете и сплаву удружења „Лађари“  на 16 км Саве,  узводно од Београда, месту популарно названом „Мандина база“ и код Милана Исаковића на његовој лађи.

      

Када се сакупе године пловидбе и стечено искуство у наутичком амбијенту могло би се рећи да је то скоро 500 година дружења са наутиком.

Повремено би се тој дружини придружили и Срба Којадиновић, Радован Зобеница, Снежана Штетић, Драгољуб – Кепа Миленковић, Миле Петровић, Зоран Николић, Дејан Јовановић, Живорад Секулић, Иван Дулић и Бошко Антић.  

Наутика је била та која повезује све те заљубљенике у пловидбу. Неки од њих су написали и књиге које се баве наутиком, наутичком индустријом  и животом у том амбијенту, у жељи да се скрене пажња на богатство наутичких ресурса у Србији и шире, река, канала, језера, пескара и шљункара. 

Нажалост,  један од тих наутичких ветерана, Радомир Јечинац, напустио нас је у мају 2022. године али захваљујући дружини његових пријатеља, наутичких ветерана, Радетова књига „Пловидба у познато и непознато“ угледала је светлост дана. Раде је у тој књизи изнео врло значајне и занимљиве податке о пловидби од Београда до Ковина и назад пловећи левом и десном обалом Дунава. Поучна и вредна књига.

Пре пар година нас је напустио и Срба Којадиновић, светски морепловац, наутичар изузетног знања и искуства. Књиге које је са супругом написао о њиховим пустоловинама и данас се читају са задовољством и представљају незаобилазну лектиру наутичара.

У Француској, Холандији, Енглеској, Канади и другим земљама у којима је наутика саставни део живота, овакве групе људи имају чак саветодавни карактер (имају статус специјалиста односно експерата) при државним установама када се праве програми развоја наутике,  туристичких лука, марина, наутичких центара и изградње инфраструктуре, регулатива о пловидби и друго. Нажалост, у нашој средини, приликом планирања наутичких објеката и прављења регулативе они који то раде не обраћају се искусним наутичарима, па зато имамо значајан број нестручно пројектованих и изведених објеката.  Посебну пажњу требало би обратити и на бригу о њима, односно њиховом одржавању,  јер изузетно је  важно  да су ти објекти сврсисходни  и дуговечни.

Када је 1992. године ова група наутичари основала Групацију за наутичку привреду и туризам при Привредној комори Србије, један од основних  разлога  да се она образује,  био је да се ту окупе  искусни наутичари и привредници који се баве том проблематиком, да својим саветима и предлозима помогну државним институцијама и насељима у приобаљу.

Али до данас та визија није заживела јер у ресорима надлежних државних установа, министарстава и градова нико није спреман и нема слуха да прими савете и предлоге наутичара и привредника са искуством. На питање носиоцима пројекта за план о потенцијалним локацијама за изградњу наутичких објеката надлежни су питали зашто би требало консултовати наутичаре! Збуњује овакво неразумевање јер питање је за кога се граде ти објекти?

Искусни наутичари су се упитали када се  изграде ти објекти ко ће се бринути о њима и да ли ће бити функционални и одрживи? Такви евидентни примери су већ изграђени пристани у Београду који већ више година нису у функцији, као и  пристани за наутичаре у Доњем Милановцу, дивља привезишта за наутичка пловила итд.

Ветерани су увек спремни за сарадњу и размену искуства и сврсисходне предлоге, јер љубав према наутици и пловидби је њихов мото јер треба уживати у наутичком амбијенту и пловидби уз одрживи развој наутике.

Дружина наутичара ветерана је и даље активна и повремено се окупља како би разменила мишљења о тренутној регулативи и изградњи у наутици, о пловидби, чистоћи акваторијума и свему оном што је значајно наутичарима. Заједнички именитељ ове дружине је одрживи развој наутике где природни амбијент не сме бити  девастиран.

Окосницу дружења искусних наутичара чине већ деценијама поменути Капетански клуб на Сајму наутике у Београду и сарадња са „Наутичким магазином“, Наутиком-Презент и Удружењима наутичара „Дунавски пропелер“, „Лађари“ и „Моја лађа“ који се труде да пренесу мишљења и сугестије значајне данашњим и будућим наутичарима и којима се увек можете обратити питањима за савет у вези наутике.

Навешћемо само неке од активности  које су дело ових ветерана:

Објављене књиге и реферати:

„Атласи Дунава“ (4 тома), „Атласи Саве“ (3 тома), „Атлас Тисе“, „Сунчано Једро“, „Војвођански канали“, „Пловидба у познато и непознато“, „НТ водич Тисе“, „Основе наутичког туризма и наутички потенцијали Србије“, „Климатски и еколошки одрживи транспорт“, велики бој стручних реферата на научним конференцијама, покретање.

Организација и сарадња при организацији догађаја:

  • Сајмови наутике у Београду (КАПЕТАНСКИ КЛУБ) више деценија, Дунав фест, Светска конференција о  каналима и рекама, више студијских путовања од Бездана до Неготина, Бездан форум, Дани наутике у Зрењанину и друге;
  • Били су и домаћини експертима за наутику из удружења „IWI“ (Inland Waterways International – са огранцима из Канаде, САД, Француске, Енглеске, Холандије, Белгије и др.) који су обишли наутичке потенцијале Србије од Бездана до Неготина;
  • Студијско путовање за наутичке експерте од Будимпеште до Кладова;
  • Пројекат уређења приобаља Титела, марине у Чукаричком рукавцу, ревитализација преводница  и објеката  индустријског наслеђа
  • Сугестије и предлози о регулативи пловидбе и саобраћаја  на српским  унутрашњим пловним путевима;
  • Oрганизација и сарадња и учешће у најзначајнијим регатама: Илустроване Политике, Олд бојс (Old boys), Воде Војводине, Река, Панчевачка, ТИД, Бољевачка и друге.

                                                                                                                                                          

НАТУС

Оснивање Групације НАТУС (наутичка привреда и туризам) при Привредној комори Србије;

Предавања

Одржавање већег броја предавања у  Апатину, Бездану, Сомбору,   Врбасу, Савином Селу, Кладову, Бечеју, Зрењанину на Сајму туризма у Новом Саду, Музеју науке и технике у Београду – петодневна серија предавања и друга.. 

 

Текст и фотографије припремио је Крста Пашковић, члан групе ветерана, лобиста за развој наутике у Србији и суседним земљама и идејни творац и оснивач Групације за наутичку привреду и туризам „НАТУС“ при Привредној комори Србије, уз помоћ Зорана Радмиловића из удружења „Дунавски пропелер“.

 

Текст је обрадио и припремио за објављивање на сајту Лазар Станојевић из Удружења наутичара „Моја лађа“.

 

 

Podelite članak:

Tagged , , ,