Nautika i nostalgija – priča sa letovanja

Sedim na terasi apartmana u mestu Nidri, na ostrvu Lefkada. Ručam sa suprugom, kad Lila kaže da vidi nešto čudno, nešto kao zastavu sa zvezdom. Pogledam, ali gledam iz drugog ugla, pa mi bandera s fenjerom zaklonila zvezdu i kažem joj da je to samo fenjer ispred zastave.

Prođe izvesno vreme, vetar promeni pravac i sad vidim i ja zvezdu petokraku na zastavi. Ne budem lenj, siđem, skočim na bicikl pa pravac do obale. 
„Gospodine, odakle ste?“, viknem čoveku koji me ne čuje.
Pogleda me gospođa koja je bila na palubi pored njega i mahne mu rukom, pokazujući na mene.

On se uspravi i kaže da je iz Vrnjačke Banje. Ispostavilo se da mu je supruga Nemica i slabo razume srpski. Ja ih pozovem na piće i tako počne naše druženje. Oni poruče Lefkasko, a ja Mitos i krene
priča. Drago Đurović – Dragan, 49. godište, poreklom iz seoceta pored Vrnjačke Banje. Bavi se
hortikulturom (baštovan) i živi u Nemačkoj već 30 godina. Sad je u penziji. Zaljubljenik je u
plovidbu. Oduvek je sanjao da ima svoju jedrilicu i da plovi. S plovidbom je započeo 1991. kada je u Holandiji naučio da jedri, a 1993. je kupio jedrilicu. Kupio je samo korito, a posle je sve ostalo sam napravio, po svojoj želji. Jedrilica je duga 6,5m i ima gaz od 0,80 m. Kad pođe na odmor, jedrilicu stavi na prikolicu, zakači za kombi pa pravac Grčka.
A zastava?
Eh, to je ona naša nostalgija…
Istina, ispod te naše, jugoslovenske, na jarbolu se viori i zastava Republike Srbije ali Jugoslavija…Zemlja koje više nema, a koja je ostala u srcima nas iz starije generacije. 

Eto lepog događaja na koji me podseća i ovih nekoliko sličica načinjenih prilikom susreta. Draganu i njegovoj supruzi želim da još dugo plove i uživaju ispod naše zastave.

Pozdrav iz Lefkade,
Lila i Krsta

Podelite članak: