SAJAM TURIZMA U NOVOM SADU IZLAGANJA NA TEMU: NAUTIČKI POTENCIJALI SRBIJE

U periodu od 3. do 5. oktobra u okviru međunarodnog sajma LORIST održan je i Sajam turizma.
U kongresnom centru MASTER, u četvrtak 3. oktobra, u organizaciji udruženja „Dunavski propeler“ održana je tribina koja se bavila temom nautičkih potencijala Srbije. U ovom tekstu iznećemo najvažnije delove izlaganja profesora dr Zorana Radmilovića, Saše Tabakovića, organizatora regate REKA i inženjera Krste Paškovića, predsednika udruženja
„Dunavski propeler“.

 

 

Iz izlaganja prof. dr Zorana Radmilovića izdvojili bismo kao najvažnije ove delove: Nautički turizam u Srbiji i dalje je bez institucionalne podrške, u haotičnom stanju i u fazi stihijskog razvoja. Rekreativna plovidba i plovidba malim plovilima simbolično su prikazane na sajmu, iako postoji veći broj turističkih organizacija na Dunavu, Savi, Tisi, Velikoj Moravi i kanalima DTD. Samo deklarativno, svi se slažu da je to velik potencijal Srbije za razvoj.

Strategija razvoja ne postoji, a morala bi obuhvatiti analizu i strukturu broja čamaca i malih plovila, registrovanih i neregistrovanih, infrastrukturu (uključujući i male plovne puteve, kanale i jezera), zimovnike i skloništa za ova plovila koja se izvlače na „suvo“, malu brodogradnju i „samogradnju“, proizvođače opreme za ova plovila, marine i privezišta, javna i privatna.

U razvoju nautičkog turizma preduzeti su mali koraci poslednjih godina, jednim delom uz pomoć Evropske Unije, kao što su:
• Obnova prevodnica Bezdan i Šebeš Fok na kanalima DTD i srpskih prevodnica Đerdap 1 i 2 na Dunavu;
• Novi pristani za prihvat rekreativnih plovila postavljeni su u Smederevu, Kostolcu, Golupcu i Kladovu, dok su u izgradnji u Sremskim Karlovcima, Ramu i Zemunu (za putničke brodove za krstarenje pored Savskog pristaništa); 

• U Beogradu su postavljeni pristani na Savi i Dunavu, koji su teško pristupačni sa vode i van glavnih putničkih pravaca na obalama;
• U periodu od 2010. godine do danas, rastu ponude turističke plovidbe za panoramska razgledanja na blizu 50 lokacija u Srbiji na rekama, kanalima, jezerima i drugim akvatorijumima, kao što su stari rečni tokovi na kojima je napuštena komercijalna plovidba. Razvoj rekreativnih i sportskih regata za rekreativna i sportska plovila sa motornim pogonom i bez pogona, pored velikih reka na malim i neispitanim vodotocima i u kombinaciji ovih plovnih puteva;
• Rehabilitacija reke Begej do granice s Rumunijom i izgradnja nove marine u Zrenjaninu;
• Brz rast broja tranzitnih putničkih brodova za krstarenje na Dunavu kroz Srbiju, od 700 do 900 prolaza godišnje, sa pristajanjem uglavnom u Beogradu, Novom Sadu i u poslednje vreme u Golupcu;
• Mala pažnja i svest o zaštiti naših plovnih puteva i vazduha i o štetama čiji su izvori brodovi i privezišta, na primer, putnički brodovi za krstarenje po emisijama štetnih gasova i čađi nalaze se na drugom mestu po zagađenju vazduha u plovidbi kroz Srbiju (iza teretnih potiskivačkih sastava), iako su opremljeni savremenim sredstvima za neutralisanje zagađenja iz svojih dizel motora (oko 4.500.000 evra godišnje, po standardima EU);
• Neuređene obale sa zloupotrebom obalnih delova svih reka i kanala, što znatno
otežava razvoj nautičkog turizma.

Gospodin Saša Tabaković, kao predstavnik organizatora regate REKA, na Sajmu turizma u Novom Sadu prikazao je nedavno održanu plovidbu tokom regate REKA 2019. i predstavio planove za narednu godinu.

Uz osvrt na domaćinski prijem od strane predstavnika Turističke organizacije grada Požarevca i pohvale pojedinim učesnicima regate, koji su, i jedni i drugi, bili prisutni na sajmu, razgovaralo se o plovnim i turističkim potencijalima Velike Morave i Tamiša i naglašene su potrebe izgradnje pristana i uređenja obala na ovim rekama. Najavljene su pripreme za regatu sledeće godine do Mađarske, do Segedina i Čongrada, tako da sad organizatore očekuje naporan rad kako bi opravdali očekivanja budućih učesnika plovidbe Tisom.

U okviru tog izlaganja, organizatori regate su za svoj plan zainteresovali i predstavnike zadužene za zaštitu životne sredine, koje su pozvali da se aktivno uključe u organizaciju regate.Na kraju izlaganja, organizatori regate REKA uručili su zahvalnicu udruženju „Dunavski propeler“ za podršku realizacije prethodne regate i pozvali ga na saradnju u svim narednim
projektima.

Ispred udruženja „Dunavski propeler“ prisutnima na sajmu se obratio gospodin Krsta
Pašković, predsednik udruženja koji je ukazao na nekoliko stvari od značaja kad se govori o
potencijalima nautičke privrede.

Brojne reke, kanali, jezera (prirodna i veštačka), peskare, šljunkare i mrtvaje predstavljaju nautički potencijal Podunavske regije Srbije. Kontinentalni nautički turizam na ovim vodnim resursima još nije prepoznat kao još jedna od turističkih grana u Srbiji. Može se konstatovati da je Podunavska regija Srbije jedinstvena u srednjem regionu Dunava sa svojom razgranatom mrežom reka, kanala i jezera. Ono što ovu regiju čini atraktivnom za strane i domaće turiste su destinacije koje smo nazvali nautičkim biserima Srbije: Bezdan i Bački Monoštor, Mali Stapar, Bečej, Zrenjanin sa Klekom, Đerdapska klisura i tvrđave na Dunavu. Ima još takvih destinacija ali su ove posebno izdvojene jer imaju u sebi i elemente industrijskog nasleđa koji ih svrstavaju u ekskluzivne turističke atrakcije. A sve ove bisere nautičkog potencijala promoviše jedva četrdesetak regata koje organizuju ljubitelji nautike u Srbiji svake godine.

 

Ove 2019. godine, regata REKA uplovila je u Veliku Moravu i tridesetak plovila se usidrilo kod Ljubičevskog mosta, gde su im se pridružili i regataši iz Kruševca. Sliv Morave je poseban nautički region s bogatim zaleđem i priobalju. Zbog otvaranja još jednog nautičkog resursa, regata REKA zaslužuje sve pohvale. Udruženje „Dunavski propeler“ je na kraju svog izlaganja obavestilo prisutne da će u januaru 2020. nastupiti na najvećem sajmu nautike na svetu, u Dizeldorfu, u Nemačkoj, na kom je uspešno nastupilo i 2019. godine. Gospodin Pašković je, ispred udruženja pozvao sve zainteresovane da se priključe naporima udruženja i doprinesu promociji nautičkih potencijala Srbije na ovom veličanstvenom sajmu koji je ove godine posetilo 250.000 posetilaca, 2.100 novinara, 2.000 izlagača iz 70 zemalja. Istovremeno, zahvalio se i organizatorima Sajma turizma u Novom Sadu koji su omogućili prezentaciju problematike nautičkog turizma Srbije.

U ime udruženja nautičara „Moja lađa“ zahvaljujemo se gospodinu Paškoviću na informacijama koje su nam pomogle pri sastavljanju ove informacije.

Podelite članak: