ЗАНИМЉИВОСТИ ПОВЕЗАНЕ С НАУТИКОМ У СРБИЈИ

ЗАНИМЉИВОСТИ ПОВЕЗАНЕ С НАУТИКОМ У СРБИЈИ

Две велике међународне организације, ИВИ (IWI – Inland Waterways International) у свом билтену бр. 34 за септембар, на страни 8. (Копију билтена можете наћи ovde  i ovde) и Светски комитет за заштиту индустријског наслеђа, скраћено ТИКИХ (TICCIH The International Commitee for the Conservation of the Industrial Heritate) у Билтену бр. 90, страна 20 (копија тог билтена налази се овде) објавиле су два лепа и занимљива текста о примерима заштите индустријског наслеђа на простору Републике Србије.

У првом делу текста, дата је вест о обнови и поновном пуштању у рад преводница код Бездана и Шебешфока крајем септембра ове године.

Иако је овај веома значајан догађај прошао готово без икакве медијске пажње у Републици Србији, ТИКИХ је проценио да се ради о веома вредном пројекту и то не само због инвестиције од око 8,5 милиона евра обезбеђених путем ИПА инструмената за пројекте између Мађарске и Србије, од којих је само за  радовe на преводници утрошено око 2 милиона евра.

Преводница код Бездана је прво место на коме се из Дунава улази у хидро систем канала познат под именом Дунав-Тиса-Дунав (ДТД). Последњи пут преводница је реновирана давне 1957. године, када су саниране пукотине на зидовима преводнице и том приликом је ширина преводнице унеколико смањена због слоја нанетог бетона. После тога није више било улагања у одржавање ове значајне преводнице и она је готово 30 година била ван употребе.

Међутим, ова преводница је заиста објекат који заслужује да се чува као пример индустријског наслеђа јер је ту први пут у свету изведено бетонирање испод воде давне 1856. године.

Овим последњим радовима, испуцали зидови преводнице пресвучени су новим слојем малтера који је посебно отпоран на воду, мраз и промене температуре. Нанети слој је у просеку дебљине око 1 центиметар, а местимично, где је било потребно, слој је и дебљи.

Направљене су нове уставе, две на страни према Дунаву и две на страни према каналу.

Додат је и нови кран за помоћ при руковању челичним гредама за затварање коморе преводнице и зграда за чување тих греда.

Како би се очувала аутентичност конструкције, уставе се покрећу ручно, као и у време када су првобитно направљене.

Пројекат ће допринети смањењу ризика од поплава на подручју Бездана обнављањем проточног капацитета канала и истовремено ће допринети развоју пословних активности као што су туризам и бродоградња.

Преводница код Шебешфока налази се на улазу у канал који повезује Бездан са Бајом у Мађарској. На овом каналу дозвољена је пловидба искључиво чамцима са електричним моторима у делу који се налази на територији Србије. У мађарском делу могу се кретати само чамци на весла.

Преводница код Бездана са својим двоструким бранама на узводној страни.

Нормално чамци се спуштају при уласку из Дунава у канал, али када је ниво Дунава веома низак, користи се други пар устава.

У другом делу текста који се у овом билтену бави догађањима на простору Србије налази се прича о макети Гвоздених врата у Ковину.

Хидраулички модел замишљен је 1960. године у оквиру студија о утицају изградње хидроцентрале у Гвозденој капији. Ова макета је у потпуности обновљена и сада служи као дидактички модел у Ковину, неких 55 километара низводно од Београда.

Макета је направљена у размери 1:1000 и дугачка је укупно 146 метара и потпуно верно представља корито Дунава на простору на ком се осећају утицаји изграђене електране.

Испоштоване дубине и ширине тока, меандри, притоке, јаруге и заливи, приказују непредвидиви карактер Дунава кроз ову величанствену клисуру, недовољно искоришћен економски и туристички потенцијал Србије.

Начета зубом времена, макета је обновљена и поново отворена за јавност у јуну 2020. године. Замењене су пумпе, поправљена оштећења корита и направљена је осветљена стаза дуж макете са свом опремом за надзор и разгледање читавог тока Дунава приказаног  макетом.

Пре него што је почела изградња бране 1964. године, требало је да буде приказан њен утицај на ток Дунава тадашњем председнику Југославије Јосипу Брозу Титу.

Макета је годинама била запуштена и неодржавана, све до 2002. године када ју је посетио инжењер Крста Пашковић.

Овај прегалац наутике и наутичког туризма већи део свог живота посветио је наутици, тркама моторних чамаца и развоју наутичког туризма у Србији. Са својим сарадницима, био је главни организатор Светске конференције о каналима која је одржана у Новом Саду 2009. године, а годинама, као председник удружења наутичара „Дунавски пропелер“ и члан организације НАТУС, која ради при Привредној комори Србије, у сарадњи са Београдским сајмом, организује и одржава стручна предавања у тзв. Капетанском клубу за време одржавања сајмова наутике у Београду.

             

За свој рад и ангажовање, одлуком колега, додељена му је Награда за животно дело и уручена му је Повеља захвалности 2017. године у склопу одржавања прве међународне научне конференције из области наутике под називом „Воден 2017“.

Сажетак објављених радова и списак учесника ове манифестације можете наћи ovde!

Треба рећи да је господин Пашковић члан више важних међународних удружења која се баве наутиком у свету, а међу њима и организације ИВИ (IWI – Inland Waterways International) и да је обишао велик број највећих међународних сајмова наутике као представник наше земље.

Због неразумевања и изостанка подршке надлежних државних органа многе од његових идеја нису реализоване и утолико је значајније то што су локалне власти у Ковину имале слуха за његове идеје и омогућиле су Туристичкој организацији из Ковина да реализују идеју о обнови ове јединствене макете.

Крста Пашковић са сарадницима: Зораном Радмиловићем и Радомиром Јечинцем

за време посете обновљеној макети у августу 2020. године са госпођом Дивном Кирилов, директорком Туристичке организације Ковин.

Podelite članak: